KREVET asocijacije

beogradska predstava

krevet-gore

autor, reditelj i izbor muzike 
RATKO RADIVOJEVIĆ
saradnik koreograf Andrea Gjuzelev Stefanov
kostimograf Romana Knežević
igraju:
Andrea Gjuzelev Stefanov
Neda Miljković
Nada Kovacević
Dijana Gvozdenović
Lena Cvetković,
Rada Nikolić (peva)
Boris Branković
Saša Krga
Milan Jovanović
Ðorde Kojčin
Miljan Vuković
Marko Suharevski
Produkcija: Teatar BROD
u koprodukciji sa Pozorištem mladih Novi Sad
Premijera: 30. marta 2002.
pod pokroviteljstvom
Izvršnog odbora Skupštine grada Novog Sada
Predstava KREVET nastala je kao igra asocijacija na ovu temu, da bi polako prestajala da bude igra i da bi se pretvorila u otkrivanje istina o sebi. Svaki čovek nosi sa sobom svoju priču, jednu jedinu priču. Odakle da krene, od početka, od sredine, od kraja, svejedno. Ona je tu, da se završi ako je započeta, da se započne ako je završena, da se zaokruži ako je nepotpuna. Ona je uvek samo priča o onome ko je priča, bez obzira na temu, likove, vreme, mesto, način… Tako, ova predstava je priča o onima koji su je ispleli. Uputstvo gledaocu je da kad bude gledao ovu predstavu, da i on gleda svoju priču. Da gleda svoj nemiran san, svoju neostvarenu želju, svoj košmar, svoju jutarnju gimnastiku i svog radoznalog komšiju, svog komarca koji mu zuji oko umorne glave, svoju paniku jer ga čeka sutrašnji dan, i na kraju svoju, i pomalo zajedničku, istoriju, našu balkansku istoriju sa ranjenicima i ludama, koja se po ko zna koji put ponavlja, dok celom svetu predstavljamo samo malu nelagodnost na putu, pa tu i tamo zapnu, i produže… Bez nas?
asocijacije...
zanimljiva tema mada ne znam šta si hteo da kažeš, (da li će u predstavi biti seksa? – to ne bi bilo loše, zbog reklame), spavam, ne spavam, ne mogu da zaspim (komarac mi zuji oko glave), zato sam ovde da dokažem da 2+2 nije 4, samo maštam o tome, svet je poludeo, krećem se kroz iskasapljena tela, uvek imam jedan isti košmar, ustvari dva, sat zvoni, zvoni... jako sam umoran a neko je zaključao vrata i ostavio ključ u bravi, ne mogu da izađem iz ove opne - mala je rupa, ne razumem da li svi treba da rade istovremeno ili namerno ne rade istovremeno, ni ne primećuje me, uveče, kao da čujem u daljini grohotan smeh, to su sve novosadski kompozitori, videla sam sebe u nekoj visokoj naslonjači, prostranstvo, belo, sve je crno, i muzika, muzika me diže više nego reči, igra »dam ti se – daš mi se«, pa dobro zar ni mrtav nemam mira... (a zašto se predstava zove beogradska? da navučete publiku?), shvatio sam da se tu radi o dva nivoa, jedni su šljakatori, a drugi zakuvavaju - to ti je zlatni presek, ja nisam ni hteo klasičnu koreografiju, da sam hteo uzeo bih igrače i napravio bih balet, ono što mene zanima to ste vi, budite onakvi kakvi jeste, to je ono što mi treba, u krevetu je čovek kakav je, ogoljen, kad plače i sanja, kad se rađa i umire, znam da neće razumeti, ni ne treba da razumeju, treba da osete, a šta radi ta opnica, ja opet o opnici, treba napisati u programu šta to sve znači (i reklama, reklama je tu najvažnija)
Učešće na festivalima
Pozorišni maraton Sombor 2003.
Barski ljetopis Bar 2003.
Internacionalni pozorišni susreti Lion 2003.
Internacionalni festival autorske poetike
Mostar 2002.
INFANT Novi Sad 2002
Audicija
Glumci za predstavu KREVET odabrani su na audiciji na kojoj je bilo devedeset šest prijavljenih učesnika.