teatar pokreta

KAD BOGALJI MARŠIRAJU

KAD BOGALJI MARŠIRAJU

autor i reditelj
Ratko Radivojević
saradnik za koreografiju
Andrea Stefanov Gjuzelev
kostimograf Romana Knežević
svetlo Seleši Ladislav
igraju:
Andrea Stefanov Gjuzelev
Neda Miljković
Agota Vitkai Kučera
Boris Branković
SCENE
svet ljudi bogalja
1. dobar? rđav? zao?
2. hrani kera da te ujede
3. ko je tu klovn?
4. pokretne mete
5. izveštaj o vodostanju: napred naši!
6. školica (samo)ubijanja nožem
7. nisam te ni pipnuo, sam si pao
8. krvavi veš
svet bogalja bogalja
9. labudov plićak (balet bogalja)
10. šta se kurčiš kad ne znaš da letiš?
11. marš srca
svet nogu bogalja
12. nezahvalna noga
13. na brvnu
14. venčanje
15. volare (ni na nebu ni na zemlji)
Premijera: petak, 16. aprila 2004.
Kamerna scena SNP-a
POKROVITELJI:
IZVRŠNI ODBOR SKUPŠTINE GRADA NOVOG SADA
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE I KULTURU
Predstava se igra na Kamernoj sceni SNP-a
jednom mesečno
Hteo sam da napravim vedru predstavu o igri smatrajući da su ljudi ovog vremena ophrvani borbom za goli život zaboravili da se igraju. Verovao sam da smo željni igre. Tragamo za detetom u nama i pravimo duhovitu predstavu. Dođemo na probu, glumci i ja, pokušavamo da se vratimo u detinjstvo. Igra počinje. Ali ubrzo to nevino dete koga smo negde u nama pronašli i izneli na pozornicu, postaje surovo. Svaki pokušaj da okrenemo na smešno, samo je poniranje u tužno. Svaka igra se završava, ne kakva su njena pravila, nego kako mora. Jedni se smeju, drugi plaču. Volim i mrzim. Ustvari, mrzim. Za mene ništa više ni ne postoji. I osakaćen mržnjom redukujem se na polovinu, na bogalja. To je bogalj u glavi. Sam sebi je otkinuo delove sveta: niko nece biti bolji od njega, ako je bolji, on ga mrzi i za njega ne postoji. Plus ili minus, crveno ili crno. Predstava je postajala sve mračnija, sve ogoljenija, spuštala se u prizemlje, u plićak, u blato, da bi kada više nije bilo nade, poletela u neki bestežinski prostor u kome smo zaista osetili radost igre. Tek kada smo svo prethodno iskustvo izbacili iz sebe, ni na nebu ni na zemlji, igra je bila moguća.
Ratko Radivojević
Inspirisali su nas
Kad ce nestati mrženje i vražba na zemlji? Kad će srce naše doći u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog sebi podobnog čoveka pozna brata svoga, nit' misleći niti pitajući : koje je vere i zakona - one u kojeg ga je bog izvolio da se rodi, kao i ti u svojoj.
Dositej Obradović
Estefanija i Vili se ne podnose, jer Vili održava ljubavnu vezu i s Paolom. Estefanija to zna, ali nikome ništa ne govori kako bi izbegla sukob supruga i brata, koji bi ih sigurno izbacio iz kuće. Estefanija zbog toga mrzi Paolu.
Iz kratkog sadržaja Zlobnice, meksikanske TV sapunice
Na Univerzitetu Akron u američkoj saveznoj državi Ohajo sprovedena su istraživanja na pacovima koja pokazuju da su muški geni direktno odgovorni za pojavu muške agresivnosti. Ko je odgovoran za agresivnost kod lepšeg pola, stručnjaci još uvek nisu ustanovili.
Dnevnik, 4. april 2004.
Agresivnost se javlja već kod male dece i u tom uzrastu može da ugrozi druge ljude.
Zoran Milivojević
Ljudsko biće je agresivno po prirodi.
Edvard O. Vilson
Mržnja koja prouzrokuje nepovezanost, koja osamljuje i razvezuje, svet razbija u atome a ličnost mrvi u prah.
Hose Ortega i Gaset
Ako grupa ljudi na mržnju odgovara istom mržnjom, to znaci da su ti ljudi kreteni, ili da su samo čekali na dan kada će im netko dati povod za mržnju.
Miljenko Jergović
Sad bih vrelu krv mogao piti, činiti grozote, da se dan strese kad pogleda to.
Viljem Šekspir
Zebnje su opravdane: paklena vrućina, sluđeni ljudi, zatrovane pameti. Politika, mržnja, razorne strasti - telesne i duhovne rugobe. (Šta ja ovde tražim?)
Živojin Pavlović
LJUBAV & STRAST & MRŽNJA, Džoan Kolins, broširan povez, 336 strana, 21cm, ćirilica, Narodna knjiga, Beograd, 1996.
Spasa nam nema, propasti ne možemo.
Tešan Čurčić
Mržnja se uzajamnom mržnjom povećava.
Spinoza
Osoba X: Ne znam odkuda tolika mržnja.
Osoba Y: Koje glupo pitanje. Pa, majmune jedan, do juče se klalo i ubijalo a ti se sada čudiš odakle mržnja?
SerbianCaffe.com
Mladi naraštaji poneće mržnju koja će možda kroz nekih narednih pedeset godina kulminirati osvetom. To je bolest Balkana, izgleda neizlečiva.
Dušan Kovačević
Učešće na festivalima
Pozorišni maraton Sombor 2004.
Barski ljetopis Bar 2004.
Prvi festival nezavisne pozorišne produkcije
NOVI SAD IZA 2004.